Семинару сам се прикључила, на савет колегнице, без да сам знала у шта се упуштам - да проширим своје елементарно знање. Све ми је било ново, тешко (што се видело по мојим коментарима). Захтевало је моју 100% пажњу и ангажовање(читање упутства више пута,грешење, уз помић враћање на "прави пут"). Урадила сам оно што саветујем и ученицима: истрајност, упорност(без муке нема науке). И била сма награђена сазнањима и умећима које нисам ни очекивала.Ово искуство ми је помогло као снажна мотивација за даљи рад.
Задатак који сам изабрала је припрема за час по Блумовој таксономији. Захтевао је велику концентрацију , креативно размишљање , истраживање (веб алата који доприносе развоју вишеструких интелигенција. ) - коришћење свега дотада наученог.
Овај семинар препоручила бих свим колегама (што ће бити урађено на Наставничком већу). Неко ће занемарити препоруку( колеге које мисле да све знају и да је то најбоље што раде), неки ће због ње кренути на семинар-неки од њих ће одустати јер је напорно, а они који не остављају недовршен посао, они ће завршити. ("Неки ће да оду, а неки ће и да се вратимо"). Оно што ће осећати, они истрајни, је задовољство због стеченог знања и широке могућности примене- онога што је законом прописано,као и онога што оплемењује наш професионални и лични рад.
Нема коментара:
Постави коментар