У току семинара било ми је јако занимљиво и поучно радити све задатке и јако је тешко определити се за један посебно. Највише сам поносна на свој блог, не зато што је технички или на било који други начин урађен одлично, већ зато што су ми инспирација била деца са којом радим. У својој групи имам дете са АДХД-ом, које ме сваким даном тера да радим боље, да дајем више од себе. Чак и када има своје "жуте минуте", када је тешко допрети до њега, остала деца из групе га бодре. Сваким даном када крене кући испрате га речима "Данас си био сјајан", и тај дечији осмех довољан је разлог да ми дан буде леп. Зато сам желела да свима кажем, да поделим искуство, да покажем да треба много рада и залагања али да је награда сјајна. Семинар ми је пружио алат и омогућио да целом свету то и кажем.
Свима бих препоручила програм обуке, поготову старијим генерацијама како би разбиле страх од новог јер имају много тога да кажу а немају алате који су јавни. У својој професионалној каријери срела сам много старијих колега који имају страх да признају да греше, страх да траже помоћ јер их је срамота да после 20-30 година рада имају питање и да им је потребна помоћ, који се и даље држе модела који су застарели па је семинар одлично место да се разбију све предрасуде, да се поново ставе у улогу ученика и да питају друге који су у истој ситуацији.
Нема коментара:
Постави коментар