недеља, 03. новембар 2013.

Будућност портфолија

Идеја портфолија ми није била страна пошто у Школи у којој радим постоји обавеза израде портфолија од прошле школске године. Наравно, у потпуно другачијој форми, као једнообразна база података. На овом семинару, научила сам да тај сувопарни документ претворим у нешто друго, креативније, личније.
Међутим, имам неколико идеја које вероватно не би биле прихваћене али их норам изнети за крај. Уколико овај сајт-портфолијо треба да представља нас лично и наше напредовање онда је овакав какав је мањкав. Да би имао било какву употребну вредност у академском окружењу, требао би бити на два писма и како је један од полазника приметио и двојезичан. На тај начин би могао заиста бити развојни, могла бих уписивати достигнућа, креирати задатке и зашто не, размењивати искуства и са колегама из других земаља?
Овакав какав јесте, иако је мојих руку, изгубљених живаца и повишеног притиска дело, прирастао ми је за срце али бојим се да му је употребна вредност иста као и код школског-локална, затвореног типа и без будућности.
Једна од критика модераторки била је на моју идеју да он садржи комплетне припреме. Бојим се да је управо у томе проблем. припреме остају исте, наставни планови и програми остају исти, ми се модернизујемо а деци преносимо превазиђене садржаје. И док гог план и програм српског језика и књижевности, деценијама  непромењен, од нас захтева Тихи Дон уместо Доктор Живага и Ану Карењину уместо Госпође Бовари, портфолијо нема будућност. Мислим на мој портфолијо.