Идеја портфолија ми није била страна пошто у Школи у којој радим постоји обавеза израде портфолија од прошле школске године. Наравно, у потпуно другачијој форми, као једнообразна база података. На овом семинару, научила сам да тај сувопарни документ претворим у нешто друго, креативније, личније.
Међутим, имам неколико идеја које вероватно не би биле прихваћене али их норам изнети за крај. Уколико овај сајт-портфолијо треба да представља нас лично и наше напредовање онда је овакав какав је мањкав. Да би имао било какву употребну вредност у академском окружењу, требао би бити на два писма и како је један од полазника приметио и двојезичан. На тај начин би могао заиста бити развојни, могла бих уписивати достигнућа, креирати задатке и зашто не, размењивати искуства и са колегама из других земаља?
Овакав какав јесте, иако је мојих руку, изгубљених живаца и повишеног притиска дело, прирастао ми је за срце али бојим се да му је употребна вредност иста као и код школског-локална, затвореног типа и без будућности.
Једна од критика модераторки била је на моју идеју да он садржи комплетне припреме. Бојим се да је управо у томе проблем. припреме остају исте, наставни планови и програми остају исти, ми се модернизујемо а деци преносимо превазиђене садржаје. И док гог план и програм српског језика и књижевности, деценијама непромењен, од нас захтева Тихи Дон уместо Доктор Живага и Ану Карењину уместо Госпође Бовари, портфолијо нема будућност. Мислим на мој портфолијо.
Међутим, имам неколико идеја које вероватно не би биле прихваћене али их норам изнети за крај. Уколико овај сајт-портфолијо треба да представља нас лично и наше напредовање онда је овакав какав је мањкав. Да би имао било какву употребну вредност у академском окружењу, требао би бити на два писма и како је један од полазника приметио и двојезичан. На тај начин би могао заиста бити развојни, могла бих уписивати достигнућа, креирати задатке и зашто не, размењивати искуства и са колегама из других земаља?
Овакав какав јесте, иако је мојих руку, изгубљених живаца и повишеног притиска дело, прирастао ми је за срце али бојим се да му је употребна вредност иста као и код школског-локална, затвореног типа и без будућности.
Једна од критика модераторки била је на моју идеју да он садржи комплетне припреме. Бојим се да је управо у томе проблем. припреме остају исте, наставни планови и програми остају исти, ми се модернизујемо а деци преносимо превазиђене садржаје. И док гог план и програм српског језика и књижевности, деценијама непромењен, од нас захтева Тихи Дон уместо Доктор Живага и Ану Карењину уместо Госпође Бовари, портфолијо нема будућност. Мислим на мој портфолијо.
Нема коментара:
Постави коментар