Još u mojim pripravničkim danima (van škole) stariji, ugledni i po rangu viši kolega me je - koristeći poznatu poslovicu koju ovde ne bih citirao - savetovao da zapisujem sve za šta smatram da je bitno, a što bi jednog dana moglo da zatreba. Obzirom na relativnost i varljivost pamćenja, od koje kao prosečna ljudska jedinka ne mogu da pobegnem, a u koju sam se bezbroj puta uverio - uglavnom na teži način - ovaj savet sam usvojio kao jedan od najvažnijih koje mi je iko ikada dao.
U skladu s tim detaljno sam za svoje lične potrebe prikupio, sortirao i arhivirao dokumente i linkove u vezi sa svim važnijim resursima sa seminara, imajući naravno u vidu njihovu vremenski ograničenu dostupnost. Tako ću moći da se vratim na delove seminara koji su mi zbog majskog i junskog školskog cajtnota (kraj nastavne godine i udvostručene obaveze oko školske administracije...) na žalost ostali nedovoljno jasni.
Ono čega se "na prvu loptu" prisećam su - sasvim logično - partije koje su mi bile relativno nepoznate i za čije razumevanje mi je bilo potrebno najviše vremena i truda, a to su socijalna mreža (G+), vidovi inteligencije, Blumova taksonomija i portfolio u obrazovanju.
Нема коментара:
Постави коментар