понедељак, 18. новембар 2013.

Колико прстију имате на рукама?


Зашто ово питам? Прочитах управо постове неких мојих колега, да бих се учврстио у мишљењу да је овај семинар био временски врло захтеван. Бар за мене. А кад упоредим време са оним које су утрошиле неке моје колеге, шта би тек они рекли.(?)

Но, не питам се колико прстију имате на рукама да бих рехао како би нам требало пет пута више прстију и неколико рачунара и тастатура како бисмо овај курс завршили за 24 сата. За тако нешто не ми било довољно ни да сам Хидра, чудесно осмоглаво митско биће, и да сам могао да читам, размишљам и радим за осморицу. Чак ни то што се прилично интензивно бавим рачунарима двадесетак година и што имам искуства у неким областима примене рачунара много више него многе колеге које су похађале овај семинар, ниеј ми помогло да овај курс завршим брзо и лако.

Курс је, једноставно, преобиман и није чудо што је за њега предвиђено три седмице. Било би интересантно сабрати минуте видео упутстава и број страница текста које је потребно прочитати, па доћи до неког оквирног периода потребног само за ишчитавање. Зато се придружујем колегама које сматрају да броју сати које "носи" овај курс треба додати неку цифру испред :) У том светлу, помислио сам да је овај број 24 написан не у декадном, већ у хексагезималном облику (систему са основом 60), дакле, да он уствари представља број 124 (24(60)=2x60+4=124(10)). Наиме, сматра се да користимо декадни систем за записивање бројева (систем са основом 10, дакле, имамо десет цифара) зато што имамо десет прстију на рукама, и да смо којим случајем бића са осам прстију, да бисмо имали осам цифара. Кад се осврнем на семинар и задатке који су иза нас, помислим да је неко овај број записао у споменутом хексахезималном систему. Ето зашто сам овако назвао овај пост.

Да се вратим на задатке. Издвојићу овде један од лакших задатака који ми је, упркос томе, одузео подоста времена. Наиме, чувши колеге како у зборници причају о задатку у којем је потребно написати причу, почео сам да размишљам о томе шта бих написао. Имао сам неколилко изврсних идеја и кратких причица, чак сам "прочењљао" интернет у потразо за инспирацијом, да бих кад сам приступио ѕадатку и читаљу упутства, видео да је потребно написати причу која се односи на гугл генерацију.

Баш у то време, радио сам девети задатак другог модула и давао мишљење о раду колегинице Јелене Кузминац, раду који је има интересантну идеју за наставну јединицу, и изложио јој предлог везан за емотиконе (интерпункцијске и остале специјалне знакове који се користе за изражавање емоције приликом куцања текста на тастатури, на пример :) ). То ме је асоцирало на површност гугл генерације, и тако сам дошао до интересантне идеје за кратку причу коју сам и предао као задатак: http://docsstorybuilder.appspot.com/BVmEVn

Нема коментара:

Постави коментар