понедељак, 21. април 2014.

Пресабирање

1. 
Програм ме је оснажио у овој компетенцији само као преносиоца поруке о могућностима које наставници могу да користе, а негде и јесте задатак библиотекара да буде иницијатор и да помогне наставницима. Сви садржаји су корисни.
Највише сам научила како изгледа изврнут начип подучавања, без много памћења, проверавања знања. За савремени начин образовања, свуда у развијеним образовним системима користе само метод истраживања, а ово је нешто слично. Добијемо материјал, смернице, нацртано упутство, па сами да радимо. Тако треба и са децом да би им било занимљиво. 
Претходна компетенција се надовезује на ову, јер се исправним представљањем школе и образовања, учвршћује поверење између ученика и наставника, а то је један од главних услова да ученици прихвате усмерења. 
Много сам научила о електронској комуникацији (коришћење џимејла, гугл+, алумни заједнице, хенгаут-а).

2. Зашто сам одабрала овај програм обуке? Интуиција или рацио? И једно и друго. Имам поверења у визионарске погледе, знање и начин рада Славице Јурић и њене сараднице, била сам и на претходним њеним електронским семинарима, одавно желим овај да прођем, било ми је неопходно да освежим знања и проширим могућности рада, јер код ње ништа не остаје недоречено. 

3. Највише ми је недостајала иницијатива, она јака мотивација да све задатке завршим, кад сам опседнута знањима и вештинама које савладавам. Фалило је зато што имам приватних проблема, али су садржаји били толико инспиративни да сам у великој мери заборављала на личне проблеме и удубљивала се у завршавање задатака. Друга карика која је слабија јесу вештине, јер нисам имала пуно предзнања, слабо сам користила гугл апликације, па сам спорије савладавала задатке, пуно пута читала упутства. Зато нисам успевала да урадим све и много ми је жао због тога.  Има начина да то надокнадим тако што ћу све лекције и ресурсе (који могу) прекопирати и користити их кад треба.   

Нема коментара:

Постави коментар