Прошла сам доста семинара, али сам до сада избегавала оне у чијем сам садржају виђала реч САЈТ. Не зато што имам нешто против сајтова (напротив), већ што сам мислила да нема шансе да бих ја могла да креирам један. И онда овог лета наиђем на последњи круг гуглификације. И одлучим да би било лепо искористити део распуста да се нешто ново научи. И? Погађате - у опису онога што ће се радити видим да стоји и креирање сајта.
Рекох себи - е сад ти нема друге - има да се суочиш и са тим и да докажеш себи да можеш. Испоставило се да је ово за мене најзанимљивији и најкориснији алат. Јесам га радила из више покушаја. И није ми чињеница да умем да креирам сајт највећи бенефит - оно што је за мене заиста драгоцено у вези са овим задатком јесте то да сам вежбала своје стрпљење и да сам морала да сузбијем једну своју особину - а то је - ја то знам - па прескочим део упутства и урадим онако како ја то мислим да треба. Па после заборавим како је заиста требало. Вежбала сам да будем ученик, онај који поштује упуства, али и од кога се очекује да буде креативан. Вежбала сам да се ослободим неких унапред наметнутих норми у креирању личног садржаја, да се ослободим оног у шта нас школска управа усмерава - они траже бирократију, ментори траже креативност. Ја сам за свој грош креативац, али навикнута за шаблоне заиста ме је требало погурати да стекнем самопоуздање и ослободим се бирократског размишљања. Најважније сазнање за мене је управо то - стицање самопоуздања и рад на личном креативном путу.
Нема коментара:
Постави коментар